Balasa-Samjuelsonov efekat

Ekonomska oblast – realni devizni kurs

Teorija

Balaša-Samjuelsonov efekat (Balassa-Samuelson effect) predstavlja proces koji rezultira činjenicom da su potrošačke cene sistemski više u razvijenijim nego u manje razvijenijim zemljama. U praksi to znači da su bogatije zemlje sistemski skuplje od siromašnijih zemalja i to kao posledica razlika u cenama onih dobara koja su nerazmenljiva.

Razmenljiva dobra, kada se izraze u jedinstvenoj valuti bi trebalo da budu iste vrednosti. Sa druge strane, nerazmenljiva dobra (friziranje, taksiranje, lokalne specifične takse…) su jeftinije u siromašnim zemljama iz dva razloga:

• Efekat tražnje – u teoriji veliki broj roba i usluga iz kategorije ‘nerazmenljiva roba’ spada u kategoriju ”luksuzne robe” te stoga za takvom vrstom roba i usluga nema velike tražnje u siromašnijim zemljama, te posledično cene su niže usled niske tražnje;
• Efekat ponude – siromašnije zemlje zaostaju tehnološki u proizvodnji razmenljivih dobara i stoga da bi bile konkurentne na međunarodnom tržištu, cena rada u tim zemljama/sektorima (plate) moraju biti niže. Kako plate ne mogu biti niže u razvijenim sektorima koji proizvode razmeljiva dobra, onda se poslodavci moraju fokusirati na niže troškove rada u sektoru nerazmenljivih dobara. Posledično, niske plate rezultiraju nižim nivoom cena.

Zanimljivosti

Teorija 7 autora – Predmetna teorija je u pogledu zaključaka iz empirijskih podataka od prvog dana bila predmet sporenja među ekonomistima ali je upravo zbog toga bila i izazov za rešenje identifikovnih manjkavosti. Ipak, zbog nespornog uticaja na razvoj teorije i analizu makroekonomskih kretanja, tvorcima teorije nikada nije osporen pristup i nalaz, već je svaka modifikacija u stvari donosila ‘izmenu naziva efekta’ te stoga istu oblast sada obrađuje ”Ricardo–Viner–Harrod–Balassa–Samuelson–Penn–Bhagwati effect”. To ovu teroiju čini jednom od ”najsloženijih” u pogledu naziva.

Uticaj dobre hrane na formiranje teorije – Jedan od tvoraca teorije, Bela Aleksander Balaša (Béla Alexander Balassa, 1928-1991) je bio veliki gurman. Voleo je odličnu hranu ali je kao konsultant Svetske banke (World bank) nastojao da poštuje definisani limit naknade za potrošnju. To je iziskivalo ozbiljan pristup pronalaženju dobrih kuhinja shodno budžetskom ograničenju. Kao rezultat, 1979. godine objavio je knjigu koja predstavlja kulinarski vodič kroz Pariz – ‘‘Primer iz kulinarske ekonomije, ili kako maksimizirati kulinarsku korisnost dolara u Parizu”. Dakle, neki od zaključaka o realnom deviznom kursu, deflatoru BDP i paritetu cena između zemalja su proizašli tokom uživanja u restoranima.

Ekonomski ”wonderkind” – Drugi tvorac teorije, Pol Samjuelson (Paul Samulson, 1915 – 2009), je tvrdio da je ”rođen kao ekonomista”. Ovakav njegov stav jasno se ogledao u činjenici da je Univerzitet u Čikagu upisao sa 16 godina (!) a zatim je doktorirao ekonomiju na Harvardu. Nakon što je diplomirao, postao je docent ekonomije na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) kada je imao 25 godina i redovni profesor sa 32 godine. Godine 1966. imenovan je za profesora instituta, što je najviše priznanje MIT-a. Prvi je američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (1970. godine). Jedan je od najuticajnijih, ako ne i najuticajniji ekonomista XX veka.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Predmetna teorija se može direktno primeniti u aktulenim ekonomskim kretanjima i oblastima i u našoj ekonomiji. Evo par primera za diskusiju i razmišljanje:

Beograd skuplji od unutrašnjosti – Cena radne snage za istu poziciju je značajno viša u Beogradu u odnosu na Gornji Milanovac, jer kompanija u Beogradu mora platiti više cenu kako bi bila konkurentna u odnosu na cene rada u drugim delatnostima. Posledično, cena friziranja u salonima u Beogradu (nerazmenljivo dobro) je viša u odnosu na cenu u unutrašnjosti jer ”ima prostora za veću cenu” posmatrano relativno u odnosu na prosečni mesečni dohodak. Za cenu računara ili TV uređaja (razmenljivih dobara) se ne može reći/primeniti isto i stoga proizilazi da je ”Beograd skuplji od unutrašnjosti” u stvari pod dominantnim uticajem razike u ceni nerazmenljivih dobara čime se u praksi evidentira jedan od postulata Balaša-Samjuelsonovog efekta.

Cena luksuznih automobila – Cena luksuznih automobila na Beogradskom sajmu je uvek niža od cene istog modela na sajmovima u Ženevi ili Frankfurtu usled pomentog ”efekta tražnje”

Izvori i dalje čitanje

• ”Makroekonomija: evropski udžbenik” Majkl Burda i Čarls Viploš, 2001, prevod profesor Danica Popović 2004.
• http://www.nber.org, zvanična adresa Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja (National bureau of economic research); pregleda radova autora Balassa, Bela i Samuelson,Paul
• Balassa, Béla. A Primer in Culinary Economics, or How to Maximize the Culinary Utility of the Dollar in Paris. Processed. 8th edition, 1987.
• javno dostupni relevantni teorijski izvori o radovima dvojice autora

---