Poslovne knjige za koje mislite da to nisu

Kao što poslovna knjiga ili stručna literatura može da podstakne na razmišljanje o poslovnim odlukama, ali i postupanjima na privatnom planu, tako i svetski i srpski književni klasici mogu biti odličan izvor poslovnih smernica, probuditi razmišljanja o poslovnim izazovima i rešenjima na nesvakidašnji način, probuditi nešto novo u Vama i pomoći da poslovne situacije rešite na pravi način.

Početkom XX veka je bilo malo pisaca koji su pokretali avangardne teme, pisali o društevenim normama ili odsustvu istih kroz, često nerealne, ali u stvari realne situacije. Franc Kafka (1883 – 1924), češki pisac, ostavio je iza sebe neprocenjiva dela. U njegovom slučaju, ’’iza sebe’’ ima posebnu težinu jer su neki od njegovih najznačajniji romani i spisi objavljeni nakon njegove smrti.

U modernom dobu svetske književnosti, malo je dela koja sa takvom snagom odjekuju u hodnicima modernih korporacija kao što je to roman “Proces“. Na prvi pogled, ovo je mračna priča o bankarskom službeniku i njegovoj sudbini, ali je sa druge strane i fundamentalna studija o snalaženju u okviru sistema; sistema sa svim svojim apsurdom.

Individualno ali i kolektivno roman nam daje gotovo zapanjujući precizan opis savremenog poslovnog i tehnološkog okruženja – preko 110 godina nakon pisanja.

Delimo sa vama važne poruke i pouke na koje nam postupci bankarskog službenika Jozefa K. i delo ”Proces” ukazuju, a koje možemo i treba da koristimo u poslovnom okruženju.

Proces

Ključne poslovne poruke

Da li razumete “sistem u senci” u svojoj organizaciji ili se uzdate isključivo u formalnu organizacionu strukturu?

Jesu li vaši kriterijumi uspeha (KPIs) jasni vašem timu ili stvarate atmosferu “nevidljivog suda”?

Kada se suočite sa krizom, da li odmah tražite “stvarno i brzo oslobođenje” (povratak na staro) ili ste spremni na prilagođavanje novoj realnosti?

Da li dozvoljavate da “crne kutije” (pre svega birokratske) definišu vašu strategiju bez preispitivanja?

Izraz ’’VUCA world’’ koji označava dinamično (volatility), neizvesno (uncertainty), složeno (complexity) i nepredvidivo (ambiguity) poslovno okruženje je nastao krajem 80-tih godina XX veka i aktuelniji je danas nego u doba kada je nastao. Upravo je Kafkin ’’Proces’’ taj koji nam ukazuje na jasne karakteristike pojedinca i organizacije koja neće preživeti ovaj period ukoliko nema jasno identifikovane izazove i rešenja za iste.

”Poslovni” opis

’’Sistem’’ unutar sistema – Sud u “Procesu” gotovo savršeno odslikava “sistem u senci” koji vrlo često postoji unutar svake formalne strukture. Dok Jozef K. i dalje obavlja svoj posao u banci, on postaje upleten u skriveni ekosistem koji funkcioniše po nepisanim pravilima. Ogledalo takvog sistema su:

Birokratija radi birokratije: Beskrajni formulari i sastanci bez cilja služe samo održavanju privida kontrole, trošeći resurse bez stvaranja stvarne vrednosti.
Toksična kultura: Zagušljiv vazduh u sudskim kancelarijama, koji fizički slabi glavnog junaka, doslovna je metafora za korporativnu kulturu koja guši inicijativu i inovacije.
Neformalna moć: Odluke se ne donose na osnovu zakona, već kroz mrežu ličnih veza i usluga, što odražava kompanije u kojima kuloarske priče imaju veći uticaj od zvaničnih rezultata.

Pravilo rezultata u svetu ’’bez pravila’’ – “krivica” Jozefa K. jeste gotovo idealna metafora za nešto što zovemo pritisak u modernim organizacijama. Njegov proces zapravo podseća na najgore prakse upravljanja ljudskim resursima:

Plan za pobošljanje učinka bez metrike: Hapšenje je ekvivalent stavljanja na “Plan za poboljšanje učinka” bez jasno definisanog uzroka pre i ciljeva nakon ’’usvajanja’’ plana.
Nevidljivi menadžment: Jozef K. nikada ne upoznaje visoke sudije; on komunicira samo sa nižim nivoima koji nemaju moć odlučivanja, te praktično nema ni priliku da razume proces, postupak, metrike odlučivanja.
’’Burnout’’: Kada su kriterijumi uspeha nejasni, pojedinac počinje da internalizuje osećaj neadekvatnosti, što vodi direktno ka sagorevanju (burnout).

Kome preporučujemo knjigu

’’Proces’’ i fatalan kraj Jozef K. pristupa, nam omogućava da sagledamo i izvučemo značajne poslovne lekcije u dinamičnom svetu gde su granice ”Čovek / Robot / KPI / procenat / promet / AI”, u sred vrlo guste ’magle’:

Upravljanje kompanijom: Jozefova osnovna greška je pasivno čekanje instrukcija. U dinaminom ’VUCA’ svetu, lideri ne smeju da čekaju da se magla raziđe niti smeju svojim odlukama stvoriti preduslov za ’’sistem unutar sistema’’; oni moraju proaktivno “mapirati teren”, testirati poslovne odluke i sami iscrtavati mapu puta razvoja kompanije.

Prihvatanje principijelne potrebe za dinamičnim odlukama i agilnim poslovanjem: Jozef K. opsesivno traži jedno, savršeno rešenje – “stvarnu oslobađajuću presudu”. U poslovanju, retko postoje ’’apsolutno tačna i isključiva rešenja’’. Dinamičnosti i agilnost podrazumevaju rad u iteracijama i pronalaženje održivih modela unutar nesavršenih okolnosti.

Suočavanje sa “Crnom kutijom” modernog poslovanja – AI: AI sistemi danas donose odgovore, a ne retko i ’ključne odluke’ na osnovu logike koju je često teško objasniti. Insistiranje na transparentnosti i “objašnjivoj veštačkoj inteligenciji” nije samo etičko pitanje, već poslovni imperativ za izbegavanje algoritamskih lavirinata.

Ignorisanje ovih lekcija nosi rizik da, poput Jozefa K., postanemo žrtve sistema kojem smo sami svojom pasivnošću dali pun legitimitet.

Vlasnici velikih sistema, CEO korporacija, HR lideri – Kafkin ’’Proces” je ultimativni poziv za lekciju o preuzimanju odgovornosti – da razumemo sisteme u kojima delujemo i hrabro prolazimo kroz vrata koja su pred nama.