Tobinovo q

Ekonomska oblast – Realna ekonomija

Tobinovo q

Teorija

Tobinovo q predstavlja odnos između tržišne vrednosti instaliranog kapitala i troškova zamene instaliranog kapitala. Takođe, može se tumačiti i kao količnik sadašnje vrednosti prinosa od novih investicija i troškova instaliranog kapitala.

Tobinov koeficijent q = tržišna vrednost instalisanog kapitala / troškovi zamene instalisanog kapitala

U praksi ovo predstavlja odnos između:

Vrednosti koju firma dobija na tržištu (koja se može izraziti kao zbir vrednosti svih HoV)
Sume novca koju bi trebalo utrošiti da bi se zamenila sva kapitalna dobra koja su instalirana u postojećim firmama

Predmetni koeficijent objašnjava kako firme donose odluku o investiranju.

Ukoliko je q>1 tada je tržišna vrednost kapitala veća od troškova njegove zamene te stoga ima osnova za investiranje. Dok god je ovakva situacija, rast profitnih mogućnosti ulaganja u kapital u odnosu na troškove njegove zamene podstiče privrednike na ulaganja.
Ukoliko je q<1 firmama se više isplati da prodaju opremu po ceni koja odgovara troškovima zamene, odnosno neće investirati. Čak i ako se instalirana oprema ne može prodati, investicije svakako treba ostaviti po strani kako bi se stok kapitala kroz amortizaciju smanjivao.

Posredno, kroz inkorporiranje uticaja promene kamatnih stopa, produktivnosti kapitala i koncepta očekvianja, Tobinovo q empirijski može da objasni vezu između stanja na berzi i opšteg stanja u ekonomiji.

Zanimljivosti

Nobelovac Džejms Tobin (James Tobin 1918 – 2002) je predmetnu teoriju razvio u post-kenedijevskoj epohi i 1969. godine objavio rad na ovu temu. Nobelovu nagradu za Ekonomiju je dobio 1981. godine za svoj doprinos proučavanju finansijskih tržišta i njihovog uticaja na potrošnju, zaposlenost, proizvodnju i cene.

Svestranost i uticaj na svakodnevnicu – Tobin je smatran jednim od najsvestranijih ekonomista usled činjenice da je dao značajan doprinos sagledavanju načina funkcionisanja i domaćinstava i privrede, makroekonomije, teorije novca, realne ekonomije i teorije deviznog kursa

1956. godine je dao značajan doprinos u definisanju jednostavnog modela tražnje domaćinstva za novčanim zalihama (Tobin je dopunio inicijalni model Vilijema Baumol-a postavljen 1952. godine).

1969. godine je objavio svoju analizu u kojem je predstavio koeficijent q, kao jednu od najpraktičnijih primera načina odlučivanja privrednika.

1972. godine, u doba velike ekonomske krize prouzrokovane naftnim šokovima, predložio je uvođenje posebne takse na mobilnost kapitala u vidu ’poreza na svaku transakciju’, a u cilju (a) smanjenja nestabilnosti deviznog kursa i (b) očuvanja autonomije makroekonomske politike, nakon što je uočio da značajan deo globalnih transakcija u tom vremenu predstavlja špekulativni kapital te ne služi niti za investicije niti za štednju.

Na osnovu svojih dugogodišnjih analiza izneo je svoje mišljenje o Ekonomiji kao nauci:

’’Ekonomija je oduvek bila tema orjentisana na politiku. Ukoliko se ne primeni na hitna/dnevna politička pitanja, to će postati sterilna vežba, bez upotrebe i interesa.’’

Blizak prijatelj porodice Kenedi – Bio je jedan od retkih ekonomista kojima je Džon F. Kenedi gotovo bezgranično verovao. Nakon što je bio njegov savetnik za ekonomska pitanja u predsedničkoj kampanji, na njegov lični poziv postao je deo Kenedijeve administracije u ’’Savetu ekonomista’’. Početak Kenedijevog predsedničkog mandata je zabeležio snažan rast duga i deficita budžeta. Nakon reakcije ekonomista i niza radova koji su putem složenih ekonomskih teorija dokazivali negativan uticaj rasta deficita budžeta, JFK javno pitao Tobina: „Postoji li ekonomska granica za veličinu deficita?“, na šta je Tobin je odgovorio: „Zaista, jedina granica je u stvari inflacija“, čime je još jednom pokazao talenat da na jednostavan način predstavi ekonomske veze i teoriju. Aktivno je učestvovao i u predsedničkoj kampanji Roberta F. Kenedija 1967. godinama u kojima je izrazito zagovarao kejnzijanski pristup i državni intervencionizam.

Tobinov projekat – Kako je kroz svoj život uvek zagovarao da je bitno da se naučna zajednica uključi u rešavanje pitanja koje imaju najveći uticaj na unapređenje društva, 2005. godine je osnovna nezavisna istraživačka organizacija ’’Tobinov projekat’’ (Tobin project) koji predstavlja ’’… interdisciplinarnu mrežu od preko 700 vodećih naučnika na skoro 200 univerziteta, od dobitnika Nobelove nagrade do najperspektivnijih diplomiranih studenata, koji su zajedno rade na stvaranju pionirskih istraživanja o hitnim problemima 21. veka. Projekat Tobin koristi uspešan model kako da identifikuje pitanja sa najvećim potencijalom za unapređenje društva, kako da angažuje mrežu vrhunskih naučnika i kreatora politike oko ovih pitanja, kako unaprediti ove nove interdisciplinarne istraživačke agende i kako širiti ubedljive ideje sa potencijalom da se preoblikuju akademska istraživanja, rasprave o javnoj politici i sveukupni javni diskurs.’’

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Teorija koju objašnjava Tobinovo q se javlja u svakodnevnici odlučivanja malih preduzetnika, privrednika, velikih kompanija ali i domaćinstava.

Mali preduzetnik koji se bavi proizvodnjom kartonske ambalaže će se odlučiti za investicije samo ako je vrednost biznisa, odnosno iznos novca za koliko može da proda svoju firmu, veća od vrednosti mašina koju ima.

Svi smo imali dilemu da li ulagati u nove delove u polovni automobil ili se odlučiti za kupovinu ’novog’ polovonog automobila. Dokle god procenjujemo da je će novi deo podići vrednost automobila iznad onoga što je ulaganje i aktuelna vrednost vozila, odlučićemo se za novi deo, a ne za zamenu polovnog automobila.

Izvori i dalje čitanje

”Makroekonomija: evropski udžbenik” Majkl Burda i Čarls Viploš, 2001, prevod profesor Danica Popović 2004.
”Ekonomski rečnik”, Unverzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
https://www.tobinproject.org/
javno dostupni relevantni izvori o Džejmsu Tobinu