Herfindahl-Hirschman Indeks (HHI)

Ekonomska oblast – Realna ekonomija

Herfindahl – Hirschman indeks (HHI)

Teorija

Herfindahl-Hirschman indeks (HHI) je jedan od najčešće korišćenih mehanihama za određivanje tržišne konkurentnosti.

Zasnovan je na relativnoj distribuciji značaja kompanije na tržištu koje se posmatra. Približava se 0 (nuli) kada je tržište zauzeto velikim brojem kompanija relativno jednake veličine, a svoj maksimum od 10.000 poena dostiže kada tržište kontroliše jedna firma. Izračunava se po formuli:

HHI = Σ (si²)

Si – tržišno učešće kompanije ’’i’’ na datom tržištu

Ocena konkurentnosti se najčešće formira po sledećim principima:

Ako je HHI manji od 1.500 poena tržište se smatra konkurentnim;
Ako je HHI između 1.500 do 2.500 poena tržište je umereno konkurentno;
Ako je HHI preko 2.500 poena tržište je visoko koncentrisano i konkurentnost je niža usled jakog tržišnog učešća nekoliko kompanija.

U zavisnosti od tipa tržišta, tržišnih aktivnosti, M&A aktivnosti i slično, karakteristična scenarija kretanja indeksa mogu biti:

HHI raste kako se broj kompanija na tržištu smanjuje;
HHI se povećava kada se pravi jaz između velikog broja malih igrača i manjeg broja velikih tržišnih igrača, zbog čega se često kombinuje sa pokazateljem koncetracije prvih 5 ili prvih 10 kompanija.

Zanimljivosti

Kreatori HHI indeksa su nemački ekonomista Albert Hiršman (Albert O. Hirschman 1915 – 2012) i američki ekonomista Oris Herfindal (Orris C. Herfindahl 1918 – 1972) koji su u samo nekoliko godina razlike postavili temelje analize o merenju koncentracije tržišta. Najpre je Hiršman 1945. godine predložio da se prilikom merenja koncentracije onim firmama koje imaju veći tržišni udeo da veći ponder jer one i imaju veći uticaj na konkurenciju i postavke tržišne utakmice. Zatim je 1950. godine teoriju nadogradio Herfindal u svojoj doktrorskoj disertaciji i analizi koncetracije u američkoj industriji čelika.

Antifašistička borba i spašavanje života – Albert Hiršman, rođen u porodici Jevreja u Berlinu, je već sa 18 godina morao da napusti Nemačku u kojoj je nacizam snažno rastao. Bio je posvećen borbi protiv nacizma kroz volontiranje protiv Frankove vlasti u Španskom građanskom ratu, ali i kao jedan od organizatora mreže za bekstvo izbeglica iz okupirane Francuske.

Teorija ponašanja pojedinaca i grupe – Hiršman je tokom svoje karijere uvek bio ’’izazivač’’ donosiocima makroprudencionih mera i preispitivao je konvencionalne pristupe u kreiranju ekonomskog poretka i napretka. Smatrao je da fokus treba da bude na okruženju koje podstiče postepeno poboljšanje i ekonomski rast, a ne velika i jedinstvena rešenja. U svom najpoznatijem delu ’’Izlaz, glas i lojalnost: odgovori na pad u firmama, organizacijama i državama’’ (“Exit, Voice, and Loyalty: Responses to Decline in Firms, Organizations, and States,”), upravo objašnjava ponašanje pojedinaca i grupa kroz činjenicu da imaju 3 izbora ispred sebe – da izađu/napuste kompaniju, da koriste svoj ’glas’ za promenu ili demonstriraju lojalnost tako što ostaju i rade na pobošljanju rada kompanije..

Fokus na prirodnim resursima, rezultat u ekonomiji – Oris Herfindal je dobar deo svoje karijere bio fokusiran na pronalaženje načina za optmimalno korišćenje prirodnih resursa u ekomoske svrhe. Fokus njegove doktorske disertacije na Univerzitetu Kolumbija je bio na analizi industrije čelika u SAD, koja je nakon globalnog rata i obnove ekonomije, predstavljala zamajac američke privrede i rasta. Kroz svoj rad je predložio metriku za merenje tržišne koncetracije u industriji čelika sa ciljem optimizacije poslovanja i dugoročne održivosti te privredne grane.

Ljubav prema planinama – Herfindal je bio strastveni planinar sa vrednim dostignućima u osvojenim vrhovima. Putovao je i bio deo ekspedicija koje su osvajale planinske vrhove Severne Amerike i Azije. Upravo je tokom jednog od putovanja u Nepal 1972. godine preminuo.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

HHI indeks je jedna od najčešće korišćenih mera koju ekonomisti i antimonopolska tela, koriste prilikom analize konkurencije na nekom tržištu.

Uprkos tome što je jednostavna mera i kalkulacija, antimonopolske agencije širom sveta, uključujući i Ministarstvo pravde SAD, koriste HHI kao polaznu ocenu u analizi tržišne koncetracije – da li je blizu monopola ili je visoko konkurentno.

Takođe, indeks ima ključnu ulogu u proceni potencijalnih transakcija spajanja i akvizicija. Ukoliko se prilikom određenih M&A očekuje povećanje HHI za više od 200 poena, sprovode se dodatne mere i analize u cilju sprečavanja pojave monopolističkog ponašanja na tržištu.

Kada imamo samo nekoliko tržišnih učesnika – na primer na polju mobilne telefonije u Srbiji – prirodno je da će HHI indeks biti preko 3.000 i da će tri učesnika određivati cenu usluge i da tržišna utakmica neće biti u korist malih potrošača. Sa druge strane, u sektoru maloprodaje, svaki ulazak novog tržišnog igrača donosi pad HHI indeksa, povećava se konkurentnost i posledično i cene. Ulazak nemačkog lanca maloprodaje Lidl je najbolji pokazatelj ove ekonomske teorije u praksi.

Izvori i dalje čitanje

”Makroekonomija: evropski udžbenik” Majkl Burda i Čarls Viploš, 2001, prevod profesor Danica Popović 2004.
”Ekonomski rečnik”, Unverzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
Sajt Ministarstva pravde SAD; https://www.justice.gov/atr/herfindahl-hirschman-index
javno dostupni relevantni izvori o Albertu Hiršmanu i Orisu Herfindalu