Bruto domaći proizvod – BDP

Ekonomska oblast – Makroekonomija

Bruto domaći proizvod – BDP

Teorija

Bruto domaći proizvod (BDP) je makroekonomska kategorija koja izražava ekonomske performanse unutar date zemlje. Definiše se za određenu geografsku oblast – od države do regiona, neke od ekonomskih zajednica (EU, CEFTA, BRIKS…) i slično.

Sastoji se od agregatne (ukupne) proizvodnje dobara i usluga, i kao takav u suštini predstavlja odgovor na tražnju za proizvodima i uslugama unutar posmatrane geografske oblasti.

Mnogi se pitaju zašto se o aktuelnom BDP često govori samo kroz procene, pa čak se i neposredno nakon završetka godine i dalje priča o procenama rasta ostvarenom u prethodnoj godini, a ne o egzaktnoj vrednosti.

Ako je BDP ’’zbir ekonomske aktivnosti’’ onda bi egzaktno merenje BDP bilo vrlo složen, dug i operativo skup posao. Stoga je opšte prihvaćeno da nosioci makroprudencijalne politike imaju procene vrednosti kretanja BDP na bazi određenih pokazatelja – izvora za procene – kao i da se podaci o stvarnoj vrednosti BDP za jednu godinu mogu prezentovati tek sa višemesečnim zakašnjenjem. U cilju analize kretanja ekonomske aktivnosti i projekcija BDP statističari u ministarstvima ekonomija, statističkim zavodima i nacionalnim bankama koriste nekoliko izvora poput (a) registrovanog obima prometa privrede, (b) prihoda fizičkih lica, (c) vrednosti prijavljenog poreza na dodatu vrednost i slično.

Kroz vekove su mnogi pokušavali da identifikuju i kvantifikuju ekonomsku snagu/vrednost svoje zemlje/nacije. Još 1776. godine škotski ekonomista i filozof Adam Smit (Adam Smith) objavljuje čuvenu knjigu ’’Bogatstvo naroda’’ (’’The Wealth of Nations’’). U periodu nakon ovoga, kroz vekove, mnogo toga je napisano na ovu temu, ali je formalizacija metodologije za izračunavanje BDP-a usvojena tek 1944. godine u Brenton Vudsu i bazirala se na radovima i proračunima američkog ekonomiste, beloruskog porekla Sajmona Kuznjeca (Simon Kuznets).

Od tog trenutka, BDP je postao opšteprihvaćena mera ocene ekonomske snage jedne ekonomije, indikator za poređenje performanski različitih zemalja i posledično ključan element za poređenje uspešnosti ekonomski i političkih faktora.

Zanimljivosti

Sajmon Kuznjec (Simon Kuznets 1901 – 1985) je tvorac inicijalne formulacije BDP kroz svoj izveštaj o ekonomskim aktivnostima i kretanju cena u SAD – ’’Nacionalni prihod, 1925 – 35’’, koji je predstavio Kongresu SAD. Kroz predmetni izveštaj iz 1937. godine, Kuznjec je predstavio ideju da se sva ekonomska proizvodnja pojedinaca, kompanija i države obuhvati jednom merom. Smatrao je da će ta mera pokazati rast u dobrim vremenima i pad u lošim vremenima.

Izuzetna inteligencija i svestranost – Kuznjec je već sa 17 godina primljen na tada prestižni Univerzitet u Harkovu Ukrajina, gde je imao za mentore neke od najznačajnijih ekonomista u Evropi i to u oblastima statistike, ekonometrije, matematike, ekonomske teorije i političke ekonomije. Temelji znanja u ovim oblastima su direktno uticali da se posveti analizi privrednih ciklusa i ekonomiju posmatar sa najšireg mogućeg aspekta (od politike, demografije, matematike i td). Iako je taj period obeležila Oktobarska revolucija i previranja, Kuznjec je bio fokusiran na edukaciju i na Univerzitetu provodi vreme do 1921. godine.

Ekstremni fokus na detalje i pedantnost – Sa nešto malo više od 20 godina, Kuznjec se preselio u Ameriku. Odmah se pridružio Univerzitetu Kolumbija i nastavio da prati svoj fokus i pasiju – analizu kretanja ekonomskih vrednosti kroz vremensku prizmu i epohu. Poznat po svojoj pedantnosti i ekstremnom fokusu na detalje, 1927. godine počinje rad u Nacionalnom Birou za Ekonomska Istraživanja i tamo provodi naredne 34 godine. Već sa 30. godina postaje povremeni profesor na Univerzitetu Pensilvanija, i tako započinje značajnu akademsku karijeru u okviru koje je imao nemerljiv doprinos ekonomskoj teoriji i bio aktivan predavač na nekim od najprestižnijih svetskih univerziteta.

Nobelova nagrada i poštovanje kolega – U znak zahvalnosti za značajne rezultate postignute u ekonomskoj teoriji, Sajmon Kuznjec je 1971. godine nagrađen Nobelovom nagradom za ekonomiju. Ovo priznanje je predstavljalo vrhunac priznanja koje je Kuznjec imao u ekonomskim krugovima. Kroz uloge Predsednika Asocijacije Amerikčih Ekonomista, Predsednika Statističkog zavoda SAD, počasne titule člana Kraljevske akademije ekonomskih nauka Velike Britanije i mnogih drugih priznanja, ogleda se poštovanje koje je Kuznjec imao od kolega pa i nosioca političkih vlasti.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Bruto domaći proizvod – BDP – kao makroekonomski pokazatelj je jedan od najintuitivnijih i opšteprihvaćenih mera ekonomskog prosperiteta u narodu i privredi.

Kada nam se komunicira da BDP raste ili da su projekcije stope rasta značajne, uvek očekujemo bolje uslove života i rada. Takođe, volimo i da se poredimo sa drugima te je stoga zajednička mera koja je uporediva idealan alat za kvantifikaciju ’’rezultata u ekonomskoj areni’’.

Izvori i dalje čitanje

”Makroekonomija: evropski udžbenik” Majkl Burda i Čarls Viploš, 2001, prevod profesor Danica Popović 2004.
”Ekonomski rečnik”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
Sajt Nobel Prize Laureate Database
https://www.nasonline.org/publications/biographical-memoirs/memoir-pdfs/kuznets-simon.pdf
javno dostupni relevantni izvori o Sajmonu Kuznjecu