Referentna kamatna stopa – Knut Viksel

Ekonomska oblast – Monetarna ekonomija

Referentna kamatna stopa – RKS

Teorija

Referentna kamatna stopa (RKS) centralne banke je kamatna stopa po kojoj centralna banka neke zemlje pozajmljuje novac komercijalnim bankama. U praksi, centralne banke imaju nekoliko, takozvanih, referentnih stopa, ali je ona koja se koristi kreditiranje poslovnih banaka ta koja najviše utiče na makrekonomske pokazatelje jer posredno utiče na kretanje tražnje za novcem od strane privatnog sektora, a samim tim i na tražnju za robom i uslugama odnosno investicijama i finalno na stabilnost cena i makroekoknomsku ravnotežu.

Ova, na prvi pogled, jednostavna kategorija je u stvari oslonac i temelj upravljanja monetarnom ekonomijom i finansijskim sistemom usled uticaja na makroekonomsku stabilnost.

Visinu kamatne stope najčešće utvrđuje Izvršni odbor centralne banke, uzimajući u obzir složene proračune i ekonometrijske analize, obuhvatajući niz ekonomskih faktora poput inflacije, nezaposlenosti, sezonalnosti ekonomskog output-a, spoljno-trgovinskog uticaja, deviznog kursa i slično.

Uticaj na makroekonomiju je značajan a najčešće se interpretira kroz uticaj na inflaciju tj opšti nivo cena. Simplifikovano posmatrano, na primeru povećanja RKS, uticaj se može prikazati kao:

Poskupljuje kredite: Poslovne banke podižu kamate na kredite za građane i preduzeća;
Smanjuje potrošnju: Skuplji krediti obeshrabruju zaduživanje i potrošnju.
Povećava štednju: Više kamate na štednju podstiču ljude da štede, a ne da troše.
Smanjuje investicije: Preduzeća odlažu investicije zbog skupljeg finansiranja.
Jača domaću valutu: Više kamate privlače strane investicije, jačajući dinar.
Smanjuje uvoznu inflaciju: Jači dinar čini uvoz jeftinijim.

Svi ovi efekti zajedno smanjuju tražnju za robama i uslugama, što dovodi do smanjenja inflatornih pritisaka.

Smanjenje RKS ima suprotan efekat od povećanja, odnosno – podstiče potrošnju, investicije i ekonomski rast. Međutim, ako se RKS previše smanji, mehanizam uticaja može dovesti do efekta ”pregrevanja ekonomske aktivnosti” i posledično rasta inflacije.

Za razliku od nekih drugih makroekonomskih varijabli i ekonomskih teorija, ’’zasluga’’ za teoriju i primenu mehanizma korekcije Referentne kamatne stope u očuvanju makroekonomske stabilnosti, se ne može pripisati jednom ekonomisti. Pristup i primena monetarne politike i ekonomije, kao i generalno kvantitativna ekonomska teorija, onakve kakve ih danas znamo, su kroz dug vremenski period sazrevali, ali se može konstatovati da je pionir u ovoj oblasti bio švedski ekonomista Knut Viksel.

Zanimljivosti

Najznačajniji doprinos monetarnoj ekonomiji, i praktično, osnov zašto se Knut Viksel (John Gustav Knut Wicksell 1851 – 1926) može smatrati kao jedan od pionira iste je rad koji je objavljen 1898. godine pod nazivom ’’Novac, kamata i cena robe’’ (inicijalno objavljen na nemačkom jeziku pod nazivom ’’Geldzins und Guterpreise’’). Vikselov rad je postavio osnovu za koncept ’’ciljane inflacije’’ koji je postao centralno načelo moderne monetarne politike u drugoj polovini XX veka. Njegovo naglašavanje važnosti stabilnosti cena u opštoj makroekonomskoj stabilnosti i uloge kamatnih stopa u postizanju te stabilnosti je aktuelno i danas.

’’Prirodna kamatna stopa’’ – U okviru rada, Viksel predstavlja ključan pojam ’’prirodna kamatna stopa’’ i definiše ga kao onu vrednost kamatne stope koja je kompatibilna sa stabilnim nivoom cena. Ako je kamatna stopa ispod ’’prirodne stope’’, verovatno će doći do inflacije. Dakle, kamatna stopa koja se poklapa sa ’’prirodnom stopom’’ obezbeđuje ravnotežu na tržištu roba i usluga i praktično rezultira stabilnošću cena. Ovaj rad i ova teorija su postali temelj daljih učenja i teorija o uticaju kamatnih stopa na inflaciju i makroekonomsku ravnotežu. Austrijska škola ekonomije, kao jedna od najznačajnijih evropskih škola ekonomske misli, čiji postulati se zasnivaju na značaju monetarne ekonomije, je upravo Vikselov rad i teoriju ugradila u svoje temelje i dodatno proširila kroz vreme.

Pravnik iz inata – Viksel je najpre doktorirao matematiku ali je konstantno bio posvećen proučavanju društva i naročito ekonomske teorije. Već u ranim 30-tim je imao značajne radove na temu ekonomije, ali nije mogao biti i predavač i imati svoju katedru usled činjenice da je u to vreme Ekonomija bila samo jedan od modula na Pravnom fakultetu Univerziteta u Lundu, što je značilo da predavač mora imati diplomu iz oblasti prava. Verujući da će kroz predavanja i ekonomsku teoriju imati veći uticaj na društvo, Viksel se vratio na Univerzitet u Upsali, posvetio studiranju prava i za 2 godine završio četvorogodišnje studije i pratkično stekao osnov da svoje stavove pretoči u predavanja. Vrlo bzro je dobio svoju katedru na Univerzitetu u Lundu i postao jedan od uticajnijih ljudi društva u Švedskoj s početkom XX veka. Danas se u okviru pomenutog Univerziteta nalazi ”Knut Viksel centar za studije iz oblasti finansija”.

Buntovnik sa razlogom – Viksel je bio poznat i po vrlo otvorenom iznošenu svojih stavova. Često je dovodio u pitanje aktuelne društvene norme i standardne datog vremena. Aktivno je učestvovao u političkim debatama tog doba i bio zagovornik društvenih reformi. Jedan je od pionira u borbi za prava žena. Zbog svojih kontraverznih stavova o veri i crkvi, proveo je nekoliko meseci u zatvoru.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Uticaj Referentne kamatne stope doseže daleko izvan domena ekonomista i kreatora ekonomske politike.

Kompanije prate i koriste visinu RKS u cilju donošenja odluka o investiranju, u toku strateškog planiranja i procene uticaja na buduće novčane tokove i cenu kapitala. Sa druge strane, kroz uticaj na kamatne stope na kredite komercijalnih banaka, i stanovništvo na direktan način oseća uticaj RKS jer se menjaju visine kamatnih stopa i mesečne obaveze po kreditima koji u sebi sadrže varijabilni deo (na prvom mestu stambeni krediti). Naravno, tu je uticaj i na onaj deo privatnog sektora – privredu i stanovništvo – koji prati nivo RKS i uticaj na makroekonoske kategorije, sa ciljem donošenja odluke o alociranju viška sredstava iz jedne u drugu aktivu odnosno štednju.

Izvori i dalje čitanje

”Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta”, Frederic S. Mishkin, 2006, redaktori izdanja na srpkom jeziku profersor Dejan Erić i profesor Boško Živković,
”Makroekonomija: evropski udžbenik” Majkl Burda i Čarls Viploš, 2001, prevod profesor Danica Popović 2004.
”Ekonomski rečnik”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
https://www.lusem.lu.se/organisation/research-networks/knut-wicksell-centre-financial-studies
javno dostupni relevantni izvori o Knutu Vikselu