Nesavršena konkurencija

Ekonomska oblast – Tržišna ekonomija

Nesavršena konkurencija

Teorija

Nesavršena konkurencija je ekonomski pojam koji opisuje situaciju na određenom tržištu roba i usluga u okviru kojeg pojedini učesnici na tržištu imaju određen uticaj na osnovne kategorije tržišta – cenu, kvalitet, količinu proizvoda ili usluga koje se nude ili traže. Ovakva tržištna situacija je značajno prisutnija u odnosu na uslove savršene konkurencije, za koju se u stvari može reći da je pre idealizovan nego realan tržišni model.

Ključni elementi koji mogu uticati na pojavu nesavršene konkurencije:

Specifičnost proizvoda – proizvodi i/ili usluge se diferenciraju po kvalitetu, dizajnu ili drugim karakteristikama, što omogućava proizvođaču da stekne određenu dodatnu vrednost i lojalnost kupaca i na taj način stvori preduslove za zloupotrebu pozicije i uticaj na cenu

Ograničen broj učesnika – manji broj učesnika na tržištu pojačava njihovu pregovaračku moć i uticaj na tržišne uslove; rezultat je ili specifičnih tržišnih uslova ili visokih barijera za ulazak na tržište

Nepotpune i nejadnake informacije – učesnici na tržištu sa jedne strane raspolažu važnim informacijama, u odnosu na drugu stranu koja nema dovoljno informacija o cenama, kvalitetu i drugim relevantnim karakteristikama i tako ostvaruje značajnu prednost da utiče na tržišne uslove.

Najpoznatiji primeri nesavršene konkurencije su:

Monopol – postojanje jednog prodavca na tržištu roba i usluga
Monopsija – postojanje jednog kupca na tržištu roba, usluga ili rada
Oligopol – dominacija nekoliko velikih tržišnih igrača

Ovi i nekoliko sličnih primera nesavršenosti tržišta, značajno utiču na makroekonomsku stabilnost kroz nekoliko elemenata:

Stvaraju neizvesnost oko ekonomskog rasta i razvoja jer kompanije sa jakom tržišnom pozicijom mogu uticati na ograničenje proizvodnje i diktirati tempo proizvodnje na način koji njima odgovara a ne ekonomskom prosperitetu.Ova, na prvi pogled, jednostavna kategorija je u stvari oslonac i temelj upravljanja monetarnom ekonomijom i finansijskim sistemom usled uticaja na makroekonomsku stabilnost.

Smanjuju efikasnost jer nema podsticaja za razvoj novih karakteristika proizvoda ili optimizaciju troškova koja bi zatim uticala na cenu;

Podstiču inflaciju kroz naplaćivanje viših cena za datu uslugu u odnosu na cene koju implicira konkurentno tržište i samim tim prave domino efekat na povezane delatnosti;

Zbog svega navedenog, teorija ’’Nesavršene konkurencije’’ i aktivno praćenje tržišnih kretanja u svim industrijskim granama je od izuzetnog značaja za očuvanje makroekonomske stabilnosti.

Zanimljivosti

Jedna od najznačajnijih žena ekonomista XX veka Džoan Robinson (Joan Robinson 1903 – 1983) postavila je temelje empirijske analize nesavršenosti konkurencije i značajno doprinela da ekonomisti gotovo u potpunosti promene način analize tržišnih kretanja. Njen rad ’’Ekonomija nesavršene konkurencije’’ (The Economics of Imperfect Competition, iz 1933. i dopuneno izdanje iz 1969. godine) predstavlja osnov za višedecenijski rad koji je rezultirao nemerljivim doprinosom razumevanju koncepta privrednog rasta i razvoja, koncepta akumulacije kapitala i raspodele dohotka. U okviru pomenutog rada, Džoan je po prvi put uvela i pojasnila pojam Monopsije – monopola na strani kupca – pojma za koji će se ispostaviti kao vrlo prisutan u nekoliko industrijskih grana.

Temeljna, fokusirana, ali netolerantna – savremenici i analitičari smatraju Džoan Robinson jednom od najbrilijatnijih umova ekonomske misli i britanske škole ekonomije, iako njeni rezultati tokom studija nisu ukazivali da će imati snažan uticaj na ekonomsku misao. Ipak, studioznim radom, pažljivim odabirom mentora i saradnika, strpljivo je unapređivala sebe i gradila svoju reputaciju. U svojim radovima i nastupima uvek je izazivala konvencionalne pristupe ekonomskoj teoriji što je po pravilu rezultiralo kontraverznim stavovima. Na Univerzitetu u Kembridžu je provela preko 50 godina i važila je za strogog profesora čije nastavne metode mnogi nisu podržavali, ali su joj ujedno odavali priznanje da je značajno uticala na redefinisanje ekonomske misli ’’Kluba Kembridž ekonomista’’ (takozvani ’’Cambridge circle club’’). Njeni studenti, a kasnije dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju – Džozef Štiglic i Amartja Sen su joj tokom svojih govora odali priznanje za brilijantnost, ali nisu propustili da istaknu buran odnos i netolerantnost.

Ekonomski ’alhemičar’ – Gotovo u paraleli sa angažovanjem u institucijama Vlade Velike Britanije tokom II Svetskog rata, i radovima baziranim na Kejnzijanskoj ekonomskoj misli, u okviru kojih je približavala ekonomsku teoriju ’’neekomistima’’, Džoan je otišla korak dalje – krenula je da kombinuje postulate Marksističke ekonomske misli u svojim radovima o principima tržišne ekonomije. Ukratko – da spaja nespojivo u ekonomskoj teoriji.

Kina i Severna Koreja kao pozitivni primeri – Džoan Robinson je tokom svoje karijere nekoliko puta posetila Kinu sa željom da razume tamošnja ekonomska i društvena kretanja. Kako je sve dublje ulazila u sagledavanje efekata Marksističke ekonomske teorije na postavljanje temelja privrede u Kini pa i Severnoj Koreji, njeni levečarski pogledi su sve više postajali vidljiviji. Autor je velikog broja knjiga i radova u kojima se objašnjavaju postulati ekonomije Kine u posleratnom dobu i rezultati koje takvi principi vođenja makroekonomske politike imaju na akumulaciju kapitala i raspodelu dohotka. U toj meri je bila zadivljena, da je u svojim člancima otvoreno podržavala aktivnosti i ekonomske odluke Mao Ce-Tung-a u Kini i Kim Il Sung-a u Severnoj Koreji.

Nobelova nagrada – nedodirljiv trofej – Samo nekoliko nobelovaca je više puta citirano u radovima doktora ekonomije širom sveta u odnosu na Džoan Robinson. Iako su mnogi smatrali da je jedan od najbrilijantnijih umova ekonomske misli i da apsolutno zaslužuje Nobelova laureat, isti tokom XX veka nikada nije dodeljen ženi. Stavovi koje je ova britanska ekonomistkinja imala o komunističkim zemljama, često previše direktan, gotov grub, nastup ka kolegama, ali i činjenica da je u to vreme bilo gotovo nezamislivo da se ženi oda priznanje za doprinos u ekonomiji, ostavili su je uskraćenom za jednu od najprestižnijih nagrada u oblasti ekonomije.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Živimo u vremenima gde, uprkos dostupnosti informacijama i mogućnostima da se upoznamo sa svim potrebnim detaljima, ipak imamo primere nesavršene konkurencije.

Oligopol na polju mobilne telefonije, sa samo nekoliko učesnika, dugo je rezultirao neadekvatnim tržišnim uslovima za korisnike. Ekskluzivnost za realizaciju komunalnih usluga, pre svega na lokalnom nivou, direktan je primer monopolističkog ponašanja, koje monopolisti omogućava da svoje poslovanje obavlja na način koji ne doprinosi efikasnosti niti unapređenju servisa za korisnike odnosno građanje.

I u pogledu trećeg reprezentativnog primera nesavršene konkurencije – monopsiji – imamo slučajeve u indrustriji koja je klasičan primer ovog ekonomskog fenomena – rudarska industrija. Kompanije u ovoj industriji se najčešće ponašaju kao monopsisti koristeći poziciju na tržištu – pre svega rada i nivoa proizvodnje. Zbog specifičnosti i odsustva konkurencije drugih poslodavaca za data znanja, mogu odrediti niže plate u odnosu na realne, jer geografska izolacija, specifična znanja odnosno ponuda koju radnik nudi poslodavcu, sprečavaju radnike da traže zaposlenje kod drugih poslodavaca. Takođe, odsustvom konkurencije i mogućnosti uticaja makroekonomskih mera na elemente poslovanja, kompanije u ovoj oblasti ekonomije mogu značajno uticati na stabilnost iste i diktirati svoj tempo proizvodnje i poslovanja, bez obzira na potrebe lokalne ekonomije. Sve ovo posledično rezultira efektima koji su manje pozitivni od inicijalno očekivanih i projektovanih.

Drugi klasičan primer monopsije je bio vidljiv u višegodišnjem položaju NASA-e i drugih svemirskih agencija i njihov odnos ka proizvođačima elemenata za rakete i svemirsku opremu. Sve do pojave novih učesnika na tržištu – SpaceX Eleona Maska ili Blue Origin Jef Bezosa – nije se razmatrala optimizacija proizvoda i usluga u oblasti svemirskog istraživanja i putovanja. Razlog je ležao u činjenici da je tražilac usluga – monopsista – diktirao tržišne uslove na način da druga strana nije imala podsticaj da unapređuje efikasnost svojih proizvoda i usluga, pa i sam kvalitet. Tek sa novim tržišnim igračima i drugačijim pravilima pojavljuje se značajan napredak u ovoj oblasti.

Izvori i dalje čitanje

”Međunarodna ekonomija”, Dominik Salvatore, XII izdanje, Ekonomski fakultet
”Ekonomski rečnik”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
Robinson, Joan (1979). The Economics of imperfect competition (Repr. d. 2. 1969 ed.). London: Macmillan. ISBN 978-0-333-10289-3.
javno dostupni relevantni izvori o Joan Robinson