Ričard Masgrejv – Javne finansije

Na ovim stranicama želimo da Vam približimo ekonomiju na malo drugačiji, zanimljiviji način. Često su značajne teorije i ekonomske analize bile rezultat dugoročnih istraživanja, analize empirijskih podataka i značajnih debata u teorijskim krugovima. Ali, iza scene je bilo još mnogo toga.

U ovom delu želimo da Vam pružimo pregled teorija i zanimljiv prikaz ljudi iza tih teorija, ali i ”gde smo tu mi” prikaz i ukazivanje na praktične refleksije teorija u našoj svakodnevnici.

Ne, ovo nije izvod iz rečnika ekonomskih pojmova – ovo je prikaz ”iza scene”.

Ekonomska oblast – Javne finansije

Ekonomske funkcije države

Teorija

Posmatrano iz akademskog ugla, Javne finansije predstavljaju oblast koja se odnosi na prikupljanje (praktično formiranje) javnih sredstava, kao i čuvanje i upotrebu tih sredstava u cilju ostvarivanja javnih funkcija. Osnovne oblasti javnih finansija su – porezi, takse, carine, parafiskalni nameti, javni dug.

Glavni nosilac Javnih finansija je država, a upravo se kroz upravljanje Javnim finansijama sublimiraju tri osnovne ekonomske funkcije koje država, odnosno nosioci ekonomske politike, trebe da obezbede:

Stabilnost privrede – u obavezi su da obezbede da privreda bude u stanju pune zaposlenosti uz stabilne cene. Upravljanje makroekonomskim pokazateljima je cilj za ostvarenje ove funkcije.

Alokacija resursa – nosioci ekonomske politike treba da utiču na alokaciju resursa u ekonomiji jedne države. Sprovođenje ove funkcije se može realizovati direktno (’’kupovina’’ dobara umesto drugih poput školstva, zdravstva, pa i formiranjem robnih rezervi), ali i indirektno kroz poreze, takse, subvencije.

Pravičnost raspodele – glavni akteri državne politike su dužni da obezbede adekvatnu raspodelu dobara unutar jedne zemlje. Ova funkcija podrazumeva značajan trade-off između pravičnosti i efikasnosti, adekvatan način upravljanja javnim prihodima i javnim rashodima.

Svakako su ove funkcije uvezane sa drugim sferama ekonomske politike i ne predstavljaju silose, ali jesu pogodan način za razumevanje funkcionisanja državne ekonomije i aktivnosti koje se realizuju u cilju adekvatnog upravljanja ekonomijom jedne zemlje.

Upravo su tri navedene funkcije rezultat istraživanja jednog od najznačajnijih ekonomista XX veka – Ričarda Masgrejva.

Zanimljivosti

Nemačko-američki ekonomista Ričard Masgrejv (Richard Abel Musgrave 1910-2007) smatra se ’’ocem” modernih javnih finansija. U svom radu ’’Teorija javnih finansija’’ iz 1959. godine (’’The Theory of Public Finance’’) postavio je temelje modernog shvatanja uloge države u ekonomiji. Pored navedog prikaza 3 ekonomske funkcije države, rad je rezultirao sa dve vrlo značajne ekonomske implikacije državnog upravljanja ekonomijom – pojam ’’Zaslužnih dobara’’ kao dobara čiju ’potrošnju’ vlade moraju podstaći bez obzira da li su ili ne ta dobra iz kategorije Javnih dobara (zdravstvo, školstvo i slično), kao i osnove analize ’’Poreskih implikacija’’ kao teoriji koja analizira ko u suštini nosi teret poreske politike.

Savršena akademska karijera – Rođen u Nemačkoj, pohađao je Univezitet u Minhenu i Hajdelbergu, a doktorirao na Univerzitetu Hardvard u svojoj 27. godini. Kao mladić iz Jevrejske porodice, posmatra uspon nacista i uprkos snažnoj želji da doprinese nemačkoj ekonomiji, odlučuje se za bekstvo u SAD. Odmah postaje instruktor ekonomije na Hardvardu. Tokom svoje akademske karijere predavao je ekonomiju na Koledžu Svortmor (jednom od najstarijih u SAD), bio profesor ekonomije na Univerzitetu Mičigen, Univerzitetu Džon Hopkins i Univerzitetu Prinston, kao i Univezitetu Kalifornija, a kao vrhunac priznanja akedemske karijere može se odrediti dodela jednog od najprestižnijih zvanja u američkim akademskim krugovima ’’H.H. Burbank’’ profesor na njegovom matičnom Hardvardu.

Savetnik širom sveta – kao jedan od najznačajnijih umova javnih finansija i političke ekonomije, tokom svoje karijere je bio savetnih za poresku politiku i fiskalnu ekonomiju u vladama – SAD, Kolumbije, Čilea, Mjanmara, Japana, Portorika, Južne Koreje, Tajvana i Bolivije. Nezvanično se smatra da je imao značajan uticaj na ostvarenje ekonomskih rezultata zemalja koje su nazvane ’’Azijski tigrovi’’ – Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Singapur.

Snažan uticaj na druge ekonomiste – svojim radovima i delom je uticao na mnoge značajne ekonomiste. Iako lično nije dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju, mnogi laureati su upravo Masgrejva navodili kao osobu ključnu za svoje radove – na prvom mestu Pol Samjueslon (Paul Samuelson) i Roberd Solou (Robert M. Solow).

Učesnik jedne od najznačajnih debata novije ekomoske istorije – Univerzitet u Mičigenu je 1998. godine organizovao jednu od najznačajnih događaja u istoriji ekonomske misli u oblasti Javnih finansija – debatu između Ričarda Masgrejva i Džejmsa Bjukenona – dvojice vrhunskih ekonomista koji su imali različite poglede na fundametalna pitanja o ulozi vlade, prirodi javnih dobara i pravilnom definisanju fiskalne politike. Upravo su ove teme bile srž debate. Pomenuti Robert Solou je nakon debate izjavio ’’Dva visoka stuba javne ekonomije 20. veka ispituju duboke temelje sopstvene misli i zajedničkog predmeta. Ko bi mogao da odoli prilici da prisluškuje njihove refleksije? Svakako ne bilo ko kome je stalo do uloge vlade u modernom društvu.”

Pegi i Ričard Masgrejv nagrada –zajednički je sa svojom suprugom Pegi (Peggy Musgrave), Ričard je radio na demistifikovanju teroije javnih finansija, stvarajući temelje za transparentan uvid i logiku vođenja fiskalne i poreske politike. Zajedno su publikovali rad ’’Javne finansije u teoriji i praksi’’. Zbog značajnog doprinosa koje su oboje imali Međunarodni Institut za Javne Finansije (Internationa Institute of Public Finance) je 2003. godine ustanovio nagradu ’’Peggy and Richard Musgrave Prize’’ kako bi podstakao mlade ekonomiste da kroz svoj rad nastave da doprinose razvoju ekonomske misli u oblasti javnih finansija.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Javne finansije i upravljanje javnim finansijama direktno utiče na ekonomsko blagostanje privrede i pojedinca. Navedene tri ekonomske funkcije države i refleksije odluka nosioca ekomoske politike osećamo svakodnevno, a samo neki od primera u praksi su:

Poreska i akcizna politika
Finansiranje školstva, zdravstva, odbrane
Politika socijalnog davanja
Infrastrukturna ulaganja i drugi državni projekti

Putem ovih politika i mera, vlade širom sveta treba da se fokusiraju na korekciju tržišnih nepravilnosti i putem javnih finansija obezbede ekonomsku stabilnost i prosperitet, uz obazrivost da preraspodela i pravičnost u istoj, ne ugrozi efikasnost ekonomije i posledično ostvarenje slabih stopa rasta.

Izvori i dalje čitanje

”Ekonomija javnog sektor”, Joseph E. Stiglitz, I izdanje, Ekonomski fakultet
”Ekonomski rečnik”, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet, Beograd 2001
Musgrave, Richard A. (1959). ”The Theory of Public Finance: A Study in Public Economy”
Musgrave, Richard A. & Musgrave, Peggy B. (1973). ”Public Finance in Theory and Practice”
Buchanan, James M. & Musgrave, Richard A. (1999). Public Finance and Public Choice: Two Contrasting Visions of the State. MIT Press.
https://www.iipf.org/msgpz.htm
https://news.harvard.edu
javno dostupni relevantni izvori o Ričardu Masgrejvu