Na ovim stranicama želimo da Vam približimo ekonomiju na malo drugačiji, zanimljiviji način. Često su značajne teorije i ekonomske analize bile rezultat dugoročnih istraživanja, analize empirijskih podataka i značajnih debata u teorijskim krugovima. Ali, iza scene je bilo još mnogo toga.

U ovom delu želimo da Vam pružimo pregled teorija i zanimljiv prikaz ljudi iza tih teorija, ali i ”gde smo tu mi” prikaz i ukazivanje na praktične refleksije teorija u našoj svakodnevnici.

Ne, ovo nije izvod iz rečnika ekonomskih pojmova – ovo je prikaz ”iza scene”.

Ekonomska oblast – Makroekonomija

Teorija racionalnih očekivanja

Teorija

Ekonomski akteri na tržištu – privreda i stanovništvo – su uvek orjentisani ka budućnosti i koriste sve dostupne informacije i znanje kako bi formirali svoja očekivanja i definisali planove.

Sa druge strane nosioci ekonomske politike su svoje poteze često definisali na osnovu ekonometrijskih analiza podataka iz prošlosti, analizirajući kauzalnosti između makroekonomskih varijabli. 

Dugo vremena u ekonomiji, smatralo se da će se učesnici ponašati ’’adaptivno’’ odnosno prilagoditi ekonomskoj politici koju sprovode nosioci fiskalne i monetarne politike.  Najreprezentativniji primer ovakve politike je ideja da će do Povećanja zaposlenosti, doći kroz  takozvani ’’helikopter novac’’ odnosno veću količinu novca u opticaju i zato vlast ’’deli novac’’:

  • Vlast želi da poveća zaposlenost >>  Štampa novac jer više novca podstiče potrošnju i investicije; Građani više kupuju, a preduzeća više ulažu jer je novac jeftinij i dostupniji >> Veća tražnja za proizvodima iziskuje veću proizvodnju >>  Veća proizvodnja znači više radnika i samim tim nezaposlenost opada.

Međutim 60-tih godina, a zatim i 70-tih postavljeni su temelji hipoteze da i pojedinci i privreda formiraju svoja očekivanja o budućim ekonomskim kretanjima na racionalan način.

Ako vlada stalno pokušava da ’’iznenadi’’ tržište jeftinim novcem (štampanjem novca, kvazi subvencijama i subvencijama, neosnovanim povećanjem zarada/penzija), ljudi će na kraju to i očekivati. Počeće da ’’traže’’ više novca ’’unapred’’ odnosno veći nominalni nivo novca. Nominalno to izgleda više, ali zbog većeg opšteg nivoa cena kupovna moć ostaje ista ili čak u ekstremnim slučajevima opada.

Kako pojedinci i preduzeća shvataju da na dugi rok opšti uslovi poslovanja ostaju isti pa čak i gori, oni će prilagoditi svoje poslovanje i kroz zahteve za više plate ili podizanje krajnjih cena, neutralisaće željeni efekat – smanjenje nezaposlenosti – dok inflacija ostaje kao trajna.

Teorija racionalnih očekivanja zasniva se na tome da ekonomski akteri ne mogu konstantno biti ’’vođeni’’ jednom te istom, predvidivom, fiskalnom i monetarnom politikom jer će prilagoditi svoje ponašanje i time praktično neutralisati efekte te politike.

Zanimljivosti

Temelji ekonomske oblasti koja se bazira na racionalnim očekivanjima su postavljeni ranije, ali je najzaslužniji za, može se reći, revolucionarnu promenu u vođenju makroekonomske politike doneo američki ekonomista Robert Lukas (Robert Emerson Lucas Jr. 1937 – 2023). Svojim radom iz 1976. godine ’’Econometric Policy Evaluation: A Critique’’, takozvanom ’’Lukasovom kritikom’’, ukazao je na dotašnje pogrešne premise vođenja makroekonomske politike i fundamentalno uticao na način na koji se pristupa makroekonomskim potezima, ali i poslovnim ciklusima. Ovaj brilijantni um ekonomske misli, gotovo celu akademsku karijeru proveo je na Univerzitetu u Čikagu. Za svoj rad i doprinos ekonomiji dobio je Nobelovu nagradu 1995. godine.  

Intelektualna dominacija – Lukas je najpre završio Istoriju u 22. godini i otišao na Univerzitet Berkli pri UCLA, ali se ipak vratio u Čikago gde doktorira Ekonomiju 1964. godine. Smatrao je da je ekonomija pravi pokretač istorije i zato je imao za cilj da ovlada ekonomijom i zatim se vrati istoriji. Univerzitet u Čikagu je tokom 70-tih i 80-tih bio epicentar nove ekonomske misli ali i okruženje u kojem je bilo mnogo fantastičnih i istorijski značajnih umova. Debate koje je imao sa drugim profesorima bile su neke od najposećenijih jer je bio precizan, oštar i nekada surovo direktan. Predavanja i ispiti koje je držao i dan danas se smatraju legedarnim po svojoj zahtevnosti.   

Matematička rigoroznost – Iako je diplomirao istoriju, tokom doktorata iz oblasti ekonomije spoznao je značaj matematičke tačnosti. Insistirao je na tome da ekonomske teorije moraju biti formulisane preciznim matematičkim jezikom kako bi bile proverljive i logički povezane a ne da protivureče same sebi.  Dodatno proširenje ekonometrijskih modela i uzimanje u obzir jasne povezanosti varijabli postao je standard u modernoj ekonomiji, velikim delom zahvaljujući Lukasu.

Član društva ’’slatkovodnih’’ ekonomista pobornika slobodnih tržišta – Kao vodeći član “slatkovodne” (freshwater) škole ekonomije – nazvane tako zbog univerziteta na obalama Velikih jezera, poput Čikaga – Lukasovi stavovi su bili čvrsti i izuzetno konzervativni kada govorimo o principima slobodnog tržišta. Smatrao je da vladin aktivizam ne donosi puno doga dobrog na dug rok i verovao je da su tržišta, iako nesavršena, najbolji mehanizam za alokaciju resursa.

’’Racionalno očekivanje’’ njegove supruge prilikom razvoda – jedna od najpoznatijih anegdota u modernoj ekonomiji se upravo odnosi na Roberta Lukasa i razvod od prve žene Rite Lukas. Naime, prilikom razvoda 1988. godine, ona je unela brakorazvodnu klauzulu na bazi ’’racionalnih očekivanja’’ koja je glasila ’’Ukoliko u narednih 7 godina, Robert dobije Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomije, 50% novčane nagrade pripada meni Riti Lukas.’’  Sudbina je umešala prste i samo nekoliko meseci pre isteka roka, Robert je dobio Nobelovu nagradu i isplatio je bivšoj supruzi pola novčanog iznosa.

A gde smo tu mi i kako da prepoznamo teoriju u praksi

Razumevanje ponašanja ekonomskih aktera je od izuzetnog značaja za vođenje fiskalne i monetarne politike. Ovo zahteva konstantu posvećnost praćenju ponašanja istih i razumevanju tržišta. Svakodnevno u praksi imamo primere koji ukazuju na elemente ove teorije:

Zaustavljanje hiperinflacije u Januaru ’94. godine – profesor Dragoslav Avramović je upravo iskoristio principe Teorije racionalnih očekivanja, utemeljene radovima Roberta Lukasa i ostalih ekonomista, poput Tomasa Sardženta, koji su ukazivali da se hiperinflacija ne zaustavlja postepenim merama, već ’’šok terapijom’’ odnosno kredibilnom i naglom promenom ekonomske politike – upravo da bi se zaustavila spirala ”racionalnih očekvianja”. Tokom 1992. i 1993. građani su se ’racionalno očekivali’ da će država konstantno štampati novac bez pokrića kako bi finansirala svoje troškove i deficit usled ratova i krize. Čim bi dobili pare, brzo bi išli na crno tržište i menjali novac za nemačke marke, što je dalje guralo inflaciju ka neslućenim visinama, stvarajući spiralu propasti. Ponašanje ekonomskih aktera, dakle, neutralisalo je ekonomsku meru. Novi potezi su zasnovani na potpuno suprotnim ekonomskim merama – Novi dinar, ’’usidren’’ u odnosu na nemačku marku i zabrana štampe novca za finansiranje izdataka države. Nove mere, zasnovane na jakom ličnom autoritetu ali i transparetnosti i odlučnosti, ponovo su učesnike naterale na neko novo ponašanje zasnovano na novim racionalnim očekivanjima – prestala je panična kupovina maraka, novac je počeo da se vraća u normalne novčane tokove i cene su se stabilizovale.

Ekonomska politika jeftinih proizvoda i jeftinog novca – ova politika je ozbiljna ’’igra na ivici ofsajda”. Veštačko nametanje niskih cene osnovnih namirnica na srednji rok može dovesti do kontra efekata poput – nestašica i pada kvaliteta tih namirnica jer će proizvođači optimizovati svoje troškove proizvodnje. Deo tih optimizacija može biti i optimizacija troškova radne snage. Sa druge strane, politika jeftinog novca često može dovesti do nepotrebnog pritiska na optimalnu alokaciju resursa jer će se novac prelivati u manje zdrave i produktivne delove ekonomije. Dodatno, mogu se stvoriti inflatorni pritisci jer se novim talasom zaduživanja vrši pritisak na potrošnju, ali ne osnovnih životnih namirnica, već podmirenja višeg nivoa potreba. To onda u spirali dovodi do ’’zablude proizvođača’’ koji misle da ta povećana tražnja dolazi iz ocene kvaliteta proizvoda i samim tim rezultira odlukom da taj proizvod sada treba da ima višu cenu.  Na kraju spirale, kao što Teorija racionalnih očekivanja pokazuje – opšti nivo ekomskog blagostanja ostaje isti ili čak pada, a inflacija ostaje kao nasleđe.

’’Trampove carine’’ – ova tema je direktno povezana sa Teorijom racionalnih očekivanja i pratićemo zajedno da vidimo da li će se ove mere vratiti kao bumerang na američku ekonomiju. Navodimo dva primera:

a) Cena nepredvidivosti i nedoslednosti – činjenica da gotovo svaka mera do finalne primene pretrpi značajne izmene, racionalnom ekonomskom akteru ukazuje da treba da se fokusira na smanjenje izloženosti rizicima nove ekonomske politike a ne rastu i razvoju. Dodatno, nedoslednost u primeni i česte izmene, na kraju će rezultirati potpunim ignorisanjem najavljenih mera što će direktno uticati na ’’troškove’’ ekonomske politike.

b) Proaktivna optimizacija – Racionalni ekonomski akteri sa SAD tržišta poput proizvođača soje, ili Harley-Davidson motora ili viskija, koji značajan deo poslovanja baziraju na izvozu, svakako očekuju recipročne mere zemalja u koje plasiraju proizvode. Kako će postati nekonkurentni i posledično manje profitabilni, samim tim moraju unapred da racionalizuju poslovanje kako bi eliminisali negativne efekte.

Ovo u praksi znači da Carine, koje za cilj imaju zaštitu ekonomije SAD, u stvari rezultiraju smanjenjem obima poslovanja, tražnje pa i povećanom broju nezaposlenih.

Izvori i dalje čitanje

Prethodne teorije

Econoversum

Poslovni konsalting

Bulevar Nikole Tesle 42 Novi Beograd

MB: 67128494

PIB: 113487383

Broj računa: 265110031008256495

Raiffeisen banka a.d.

Linkovi

Poslovni konsalting

Makroekonomske analize

Individualno savetovanje

Prodavnica

Blog

Politika privatnosti

Copyright 2025. Sva prava zadržana. Econoversum